Nordijske Rune: Zlatni jezik Duha

Nordijske Rune: Zlatni jezik Duha

Postoji Džudo Duha, odnosimo se na runske vežbe; one su izvanredne za dobijanje Budne Svesti. U misterioznim i božanskim noćima, praktikujte ovaj Duhovni Džudo pred zvezdanim nebom Uranije...

Samael Aun Weor

Runska azbuka proizilazi iz daleke prošlosti, pre onog vremena kada  je zemlja, neprestano pucketajući, tražila svoju ravnotežu i materijalnu stabilnost, kako bi  tako mogla primiti u svoja nedra ljude Polarne epohe ili Protoplazmatičare.

To su vremena kada je Arhanđel Uriel saživljavao u fizičkom stanju sa Androginim Adamom, i delio je sa ovim ljudsku evoluciju u tunelu milenijumima. U onim vremenima Veliki Kosmokrator Uriel poučavo je ljudsku rasu o okultnim moćima Runa, kao instrumentu komunikacije među bogovima, ovima zadnjim i ljudima.

Sa sigurnošću možemo tvrditi, bez bojazni da grešimo, činjenicu da Rune (kao enigmatično i sakralno pismo) poseduju četiri značenja, a to su sledeća: 

To su arhetipski simboli posredstvom kojih se prikazuju tokovi Kosmičke energije.

To su tajni položaji koji ako su prikladno praktikovani, od strane pravih poznavalaca, pomažu ovima da iskoriste ove energetske struje, a u isto vreme i božanske, sa ciljem da se psihički i fizički harmonizuju radi Intimne Autorealizacije njhovog Realnog Bića. 

Ekvivaliraju, svaka od njih, sa načelima „ezoteričkog rada” relacioniranog sa onim što su alhemičari nazivali, tokom vekova, „Veliko Delo”.

Konstituišu savršeni orakulum. Stariji, bez ikakvog dvoumljenja, od ciganskog Tarota ili I-Ching-a kineskih inicijata  iz prastarog Ordena žutog Zmaja. Dr Samael Aun Weor je veoma jasno tvrdio: „Mudrost čovečanstva je došla sa Severa, a ne sa Istoka. Nordijske Rune su daleko starije od Hebrejske azbuke”.

Ponovo oživeti, sa pažnjom očuvanu tokom milenijumima,  Mudrost skrivenu među Runskim slovima , bila  je oduvek konstantna čežnja u okultnim sredinama prošlih vekova, pa čak i danas.

Prepreka se uvek nalazila u problemu koji proizilazi iz bukvalne interpretacije svake Rune i ovo je provociralo, iz neznanja, preziranje metafizičkog smisla svake od njih. Ortodoksni ezoterizam je uvek tvrdio da je samo posredstvom Gnoze moguće da razotkrijemo misteriju azbuke koju je, po nordijskoj tradiciji, Wotan (skandinavski Hristos) ostavio kao nasledstvo ljudima, kada se razapeo na  „Igdrasil" (sakralno stablo vikingških mitova). Ono što je božansko, dostupno je božanstvu, jer „Priroda oponaša Prirodu".

Da bi se razumelo ono što pripada svečanom i sakralnom domenu, potrebno je da se prevaziđe ponizno stanje „intelektualne životinje" i da se stabilišemo u Carstvu Nad-Čoveka. Tamo, na grebenima sakralnog orla, na Dugu koja služi kao most „Ase-ovima" za ulaz u „Divinalni Asgard" (Carstvo Sakralnog Apsolutnog Prostora), gde se nalazi sva moć, sva sreća i „snažna sila svake sile", kao što je svojevremeno rekao Hermes Trismegistus, u svojoj „Smaragdnoj tabli".

Tačno u ovim konkomitencijama, ranije navedenim, proizilazi činjenica da je Runski Jezik bio revnosno čuvan; jer su oni, u kojima je prisutan „Donum Dei" (Božiji Dar), najavili, kategorički, činjenicu da se u ovoj azbuci nalaze skriveni ključevi koji vode ljude prema „Obećanoj Zemlji", divinalna  „Thule" (Kristalno Ostrvo), nastanjeno samo od onih u kojima boravi Phoenix iz Heliopolisa; Džinaski Paradisi, i gde još uvek pevaju večne Walkirije večite pesme herojima koji su to zaslužili u teškoj borbi protiv zmaja i vremena, večiti neprijatelji Titana...

Prema tome, približavajući se ovim sferama saznanja, možemo i treba da kažemo, naglašeno, da u našim danima, pre potpunog pada, „Jerarhije" otvorila su nam se poslednja vrata da bi pokušale da nas približe do božanske prirode. Taj ulaz, kako je dobro predviđeno, dokazuje se da je „Gnoza" (Otkrovljena spoznaja), koja se vratila  u ruke jednog od onih markantnih ljudi koji su poznavali Auroru Kosmičkog Dana (Mahamvantaru), i čije su ime ponavljale zvezde i epohe per secula seculorum.